Крилатица game changer, односно онај који мења игру, више је него прикладна за творца апликације без које је данас свакодневна комуникација незамислива. Ово је прича о Јану Коуму, који је од сањарења уз пицу о апликацији, која је тада свима деловала невероватно, дошао до највеће технолошке аквизиције свих времена од 19 милијарди долара.

Према последњим подацима, платформу за слање порука Од чишћења подова и бонова за храну до америчког сна: прича оснивача „What’sUp“ платформе користи три милијарде људи. Број послатих порука на дневном нивоу износи око 150 милијарди, што је за скоро 10% повећање у односу на 2023. годину. Само у Индији број корисника износи 390 милиона, док је у Бразилу он 148 милиона. Користи се за приватну, али и бизнис комуникацију, и саставни је део многих маркетиншких и комуникационих стратегија.

Јан Коум је украјинско-амерички предузетник, рођен у Кијеву 1976, али је његово детињство везано за Фастив, мали градић од 40-ак хиљада становника. Често је био лишен струје, топле воде и телефона. У потрази за бољим и сигурнијим животом, са мајком и баком у шеснаестој години кренуо је пут Америке. Почеци су били тешки, мајка је радила као бејбиситерка, док је он чистио подове у локалној продавници хране. Услед тешле болести отац му је преминуо 1997. године, и никада им се није придружио у Америци.

На Универзитету Сан Хозе где је студирао математику и рачунарство био је доста повучен, заинтересован само за технологију. Убрзо се придружио хакерској групи w00w00 на интернет чет мрежи, где су му били доступни сервери Силикон Графикса, на којима је ћаскао са суоснивачем тада револуционарне мреже за дељење музике Непстер, Шоном Фанингом.

ПРИЈАТЕЉСТВО КАО ОСНОВНА СПОНА
Прво запослење му је било у Ernst and Young, ревизорском гиганту, где је и упознао Брајан Ектон-а, који ће му постати пријатељ, софтверски колега у Јаху, а нешто касније партнер као суоснивач апликације What’sUp.

Њих двоје су чак заједно аплицирали за посао у Фејсбуку где су веровали или не, били одбијени. То је важан податак за све оне који се преиспитују да ли су довољно добри?

Док је крцкао уштеђевину од 400.000 долара, држао је Ајфон у рукама и гледао њихов тада седам месеци стар „Ап Стор“. „Видео“ је тада још непостојећи What’sUp међу свим тим иконицама, али коме се тада обратити? Није познавао никога. Једно је ипак знао, и није се преварио – обичан посао није био за њега.

СНОВИ, ВЕРА, ТАЈМИНГ
Идеја за What’sUp произашла је из Коумове фрустрације због пропуштених позива док је вежбао у теретани. Замислио је једноставну, сигурну платформу за слање порука која би корисницима омогућила да остану повезани без традиционалних СМС услуга. На једном приватном окупљању уз пизу је објашњавао Алексу Фишману, каснијем оснивачу апликације Багзи која омогућава програмерима да виде грешке и падове у апликацијама уживо, обрисе нове технологије комуницирања. Тада му је готово детиње објаснио да је назив изведеница из америчког поздравног сленга „What’s up?“ (шта има), као и да жели да уз име корисника буде и кратак статус. Његово сањарење данас је наша свакодневица.

Сан је правно утемељен 24. фебруара 2009. године у Калифорнији, и тако је настао What’sUp, уз велику подршку руског програмера Игора Соломеникова. Коум је провео дане стварајући кодове за синхронизацију своје апликације са телефонским бројевима широм света, уз бесане ноћи прожете ажурирањем међународних префикса. What’sUp се рушио и штуцао, а у моменту када га је Фишман инсталирао на свој телефон, само неколико стотина махом руских пријатељиа га је преузело.

УСПЕХ What’sUp-А
What’sUp је брзо постао популаран због кориснички пријатељског интерфејса и посвећености приватности кроз енкрипцију. За разлику од других апликација за слање порука тада (Џи Ток, Скајп, Блекбери са системом порука само за власнике њихових телефона), What’sUp није приказивао огласе нити продавао податке корисника, што је резултирало поверењем милиона корисника широм света.

Апликација је за тили час имала, данас делује симболичних, 250.000 корисника, а петоро њихових бивших колега из Јахуа, постали су власници деоница у којима је највећи удео имао Коум, па Ектон.

И поред свега тога у једном моменту су морали да се иселе из својих канцеларија из авеније Еверлин одлуком компаније Евертон која је закупила комплетан канцеларијски простор зграде. Преселили су се у оближње складиште, које није имало никакво обележје њихове компаније, а програмери су радили на Икеиним столовима са ћебадима која су им грејала колена. Првих неколико година Коум и Ектон радили су бесплатно. Највећи издатак биле су им верификационе поруке по цени од два цента за САД и 65 центи за Блиски исток. Почетком 2011. године What’sUp је био међу првих 20 апликација у Ап Стор-у, након храбре одлуке да се апликација наплаћује 0,99 долара у мору бесплатне понуде.

ПРОДАЈА ФЕЈСБУКУ
У сандучету Коума 2012. године стигла је порука „да се нађемо?“ Марка Закерберга. Коум је оклевао тражећи изговор у неодложном путу, али је Закерберг био упоран и спреман да се са њим састане када год то њему одговара. Њихов коначни састанак био је замајац онога што ће постати најуносније двогодишње удварање у историји технологије, аквизиција од невероватних 19 милијарди долара, највеће технолошко преузимање свих времена.

Аквизиција је обострано виђена као шанса за повезивањем света и приступу ресурсима који би то омогућили. Коум је остао посвећен очувању приватности корисника, уз велико не рекламама, моделу заснованом на претплати и одолевању напорима за монетизацију.
Међутим, између Коума и Закерберга настале су тензије око тога како уновчити платформу за размену порука. Закерберг је имао циљ да интегрише више функција које би омогућиле циљано оглашавање и монетизацију, што је било у супротности са Коумовим принципима приватности. Спор је коначно ескалирао априла 2018. године, када је Коум објавио своју оставку на Фејсбуку, наводећи да је забринут због приступа те компаније приватности корисника и заштити истих. Годину дана пре њега то исто је учинио и Брајан Ектон, касније оснивајући Сигнал, који је постао директан конкурент WхатсАпп-у.

НАСЛЕЂЕ
Доприноси Јана Коума технолошкој индустрији далеко је већи од стварања What’sUp-а. Његово наглашавање једноставности, сигурности и приватности корисника направило је револуцију комуникације у новом, дигиталном добу. Успех What’sUp-а отворио је пут другим платформама за слање порука и учврстио Коумову репутацију визионара.

Иницијатор је бројних донација, оставши дубоко повезан са својим коренима. У оквиру напора за помоћ током руско-украјинског рата 2022. године, донирао је 17 милиона долара Европском јеврејском удружењу и 10,6 милиона долара Федерацији јеврејских заједница. Своје конзервативне политичке ставове потврдио је донацијама десничарским израелским организацијама попут Макабејске радне групе. Године 2022. донирао је два милиона долара ЕИПАК-у током прелиминарних избора кандидата Демократске странке. Коум је донирао и два универзитета, Фордам и Стенфорд, а током ове године подржао је кандидатуру демократе Данијела Лурија за градоначелника Сан Франциска са 250.000 долара.

Његов амерички сан имао је и своје симболични тријумф. Коумов избор локације за потписивање уговора од 19 милијарди долара о продаји своје компаније Фејсбуку налазио се неколико блокова од дискретног седишта компаније What’sUp у Маунтин Вјуу, тачније у локалу који се налазио прекопута напуштене беле зграде коју је пресецала железничка пруга, бивше канцеларије социјалне службе Северног округа у којој је Коум некада стајао у реду за бонове за храну.

Тада и никада више.

Извор Форбс.рс