Лобирање подразумева ангажовање специјализованих људи задужених за изградњу позитивних пословних односа између организације, чији су представници и политичких и државних институција. Лобирање значи радити на позитивном представљању случаја, догађаја или организације, владиним, законодавним или скупштинским институцијама.

Субјекти лобирања су:

Интересна група (организација) → Лобиста → Доносилац одлуке → ЦИЉ

                                                          ↑↓ Лоби групе ↑↑↑

Суштина лобирања:

1. Заступање организационих интереса

2. Посредовање интереса имеђу доносиоца одлуке и интересне групе

3. Представљање интереса клијената

4. Постизање равнотеже између различитих интереса

Лобисти увек морају тачно знати шта се жели постићи лобирањем, и јасно дефинисати захтеве лобирања. Лобирањем се настоји утицати на доношење закона, политичко одлучивање и регулативу итд.

Лобирање може бити:

 Унутрашње – повезивање са ствараоцима закона и других аката и утицање на законодавца као доносиоца одлуке

 Спољашње – индиректан утицај придобијањем одређеног броја утицајних личности или финансијском подршком. 

Главни задатак лобирања је изазивање и стварање промена. Задатак лобисте је да придобије доносиоца одлуке у корист организације коју представља.

Основна начела лобирања:

1. Неопходно је говорити истину – уколико се посумња у тачност неког исказа, поверење је тешко повратити. Лобиста би требало да преговара са јаким аргументима, базираних на релевантним и истинитим информацијама

2. Никада не треба обећавати више него што је могуће учинити – уколико се законодавцу обећа подршка које нема, последице су несагледиве. Успех лобирања зависи од могућности да се обезбеди подршка која је обећана

3. Потребно је знати „слушати“ да би се тачно разумело оно што се „чује“ – постоји низ неписаних правила за успешно преговарање, стилизованих фраза у комуницирању политичким језиком. Овај специфичан начин комуникације се мора добро познавати и разумети 

4. Особље које ради са законодавцем је ту да се са њим сарађује – важно је успоставити међуљудске односе са људима који су на важним позицијама. Ти људи се у великом делу свог посла ослањају на остало особље. Неки од њих такође имају важне функције, могу бити у позицији да учествују при доношењу одлука, имати велика овлашћења у раду и сл

5. Не приређивати изненађења – политичари не воле изненађења, они морају бити упознати са свим расположивим подацима, морају знати ко је на њиховој страни, а ко није.

Лобирање се организује у оквиру пословне јединице за односе с јавношћу, и односи се на стратегијски оријентисану комуникацију са организацијама и институцијама које имају законодавствену улогу.

Основе лобирања могу се формулисати као низ правила која се морају испоштовати:

 1. Потребно је дефинисати кључне тачке разговора и шта се жели постићи

2. Потребно је добро познавати политичаре и представнике законодавних институција – ко су, одакле су, који су њихови мотиви, која им је функција у политици и сл

3. Сваки предлог (предмет) лобирања мора имати сагласност јавности – морају се пратити кретања у друштву и видети шта је то што интересна група може подржати .

4. За сваки састанак потребно је имати припремљен материјал са основним тезама

5. Укључити људе из области за коју се лобирање обавља, јер они најбоље познају појединости те области које су важне за преговарање

6. Важно је идентификовати појединце и групе који ће бити против предмета лобирања

7. Потребно је бити заинтересован за сарадњу са политичким савезницима

8. Морају се разумети правила процедура и компромиса

9. Пописивање свих појединаца и група који пружају подршку

10. Лобисти имају прилику да преговарају са обе стране и сагледају њихове предности и мане

11. Лобиста мора бити: учтив, комуникативан, љубазан, да поштује време итд 12. Много је лакше зауставити него започети посао

13. Не треба занемарити никога јер ће можда бити од користи другом приликом 14. Уколико се нешто не тражи, не може се ни добити

15. Успех пројекта зависи 20% од проблема и околности, а 80% од лобисте

Правила успешног лобирања – разумети положај доносиоца одлуке!