Послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла.

Законодавац овде практично дефинише да се уговор о делу може закључити само да би се обавили послови који не спадају у делатност послодавца. Примера ради, не може трговински објекат да ангажује продавца по уговору о делу јер је продаја његова основна делатност. Власник продајног објекта пак може да ангажује по уговору о делу нпр. лице које би му обавило одређене грађевинске радове на радњи јер такви послови нису његова претежна, а ни споредна делатност.

Уговор о делу је законом одређен као формалан уговор јер се обавезно закључује у писаном облику.

Као што можемо приметити, законски услови за склапање уговора о делу тичу се једино његове форме и врсте послова који ће се по том уговору обављати. Форма је писана, а послови су ван делатности послодавца (ван основне и споредне делатности). Овде нису прописане категорије лица са којима се уговор о делу може потписати, што практично значи да у том погледу нема ограничења.